LEGE ARTIS
Published on 08/10,2010
...Kao da samo moj stari,izgrebani,ne dovoljno ustimani,crni klavir moze da iskreno podnese sve ono zbog cega sam covjek. Sve pogreske,koje tako divno ublazi,uzvracajuci mi predivnim,cistim tonovima,svaku moju suzu,koju pusti da sklizne u male,uske prostore izmedju svake biserno bijele dirke,svaku ceznju koju upotpuni muzikom,svaki osmijeh koji udupla u odsjaju na svojoj crnoj,drvenoj kutiji... Svaki razdor "zasije" i smiri svakim iznenadnim zapletima koje prati prema crnim, notnim slovima koja skacu po bijelom papiru,ostavljajuci za sobom sve ono sto me cini...